Neko upravo prodaje tvoj JMBG na Dark Web-u: Zašto veliki operatori kriju hakovanja?
Kao neko ko vodi telekomunikacionog operatora i svakodnevno prati šta se dešava na mreži, godinama gledam isti, sramotan šablon kod velikih državnih i korporativnih sistema u Srbiji.
Kada se desi bezbednosni incident, a veruj mi da se dešava mnogo češće nego što možeš i da zamisli sa naslova u medijima, prva reakcija gigantskih operatora nije da zaštite tebe. Njihov jedini cilj je da zaštite sopstvenu fotelju, i to potpunim guranjem problema pod tepih.
Dok na Zapadu postoje strogi zakoni gde kompanija mora u roku od 72 sata da ti javi da su ti kompromitovani podaci, kod nas važi pravilo "ćuti i pravi se mrtav". PR služba na brzinu naštanca saopštenje o nekakvim "tehničkim izazovima" i "otežanom funkcionisanju sistema", a ti za proboj saznaš tek kada krenu da ti zvone nepoznati brojevi, stižu lažne poruke od Pošte za preuzimanje paketa, ili ti na kućnu adresu stigne račun za telefon koji u životu nisi uzeo.
Vreme je da jednom zauvek razbijemo tu naivnu zabludu da glomazan sistem automatski znači i siguran sistem.
Šta se zapravo krije iza fasade velikih zgrada?
Većina ljudi misli: to je gigantska firma, imaju zgradurine od deset spratova, hiljade zaposlenih, tamo je sve pod ključem. Kao inženjer mogu da ti kažem samo jedno: realnost je potpuno suprotna.
Ti giganti vuku praistorijske softvere i baze podataka pravljene pre dvadeset godina, koje danas krpe pomoću štapa i kanapa samo da se ne raspadnu. Na to dodaj stotine zaboravljenih test servera, gomilu spoljnih agencija i partnera koji imaju direktne prolaze u sistem, plus hiljade radnika na šalterima. Haker uopšte ne mora da bude genije iz filmova. Dovoljno je da pošalje jedan glupavi lažni mejl nekom nepažljivom referentu u administraciji, ovaj klikne, i napadač istog trenutka ima ključeve celog sistema na izvolite.
Šta zapravo znači kada tvoji podaci iscure?
Kada pukne baza kod velikog operatora, nemoj da misliš da su uzeli samo ime i prezime pa nema veze. Na mračnom vebu se prodaju kompletni fajlovi.
Tamo završava tvoj JMBG, očitana lična karta, tačna adresa stana, brojevi telefona, detalji ugovora i kompletna istorija tvojih poziva. Kada kriminalci kupe takav paket, oni o tebi znaju apsolutno sve. Znaju gde spavaš, sa kim pričaš, koliko trošiš i koje servise koristiš. Dok ti mirno sediš kod kuće, tvoj digitalni identitet je na rasprodaji za par stotina evra, a operator koji je to dozvolio brani se grobnom tišinom.
Ili se možda sećaš onih genijalnih propusta od pre par godina na portalima za pregled računa? Bilo je dovoljno da u pretraživaču u linku promeniš poslednji broj, i pred tobom bi iskočio tuđ račun, tuđi pozivi i tuđa adresa. Takvi amaterski propusti kod glomaznih sistema stoje mesecima neprimećeni, sve dok ih neko javno ne razapne na mrežama.
Kako mi u BizNetu radimo stvari: Bezbednost pre marketinga
U BizNetu i BrzNetu odbijamo da igramo tu prljavu igru. Tvoju privatnost ne gledamo kao dosadan paragraf u ugovoru koji moramo da potpišemo zbog zakona, već kao inženjersku čast i tehnički imperativ.
Tvoji podaci kod nas ne stoje na gomili u nekom bušnom silosu. Mrežu gradimo po striktnom Zero-Trust principu: niko, ni iznutra ni spolja, nema blanko pristup svemu. Svaki segment infrastrukture je strogo izolovan, saobraćaj se štiti direktno na nivou rutiranja, a podaci se čuvaju pod ozbiljnom višeslojnom enkripcijom.
Mi smo operator koji ti uvlači čistu, sigurnu optičku nit direktno u stan. Ne prodajemo maglu, ne štedimo na opremi i ne ostavljamo tvoja dokumenta na izvolite.
Poverenje se ne gradi peglanjem saopštenja kada pukne bruka, nego postavljanjem sistema koji od prvog dana radi kako treba. Ako ti je dosta rupa u sistemu, ignorisanja i straha od toga gde će sutra osvanuti tvoji podaci, vreme je za tehnologiju koja radi za tebe, a ne preko tvojih leđa.
Svrati na BrzNet i pređi na stabilnu, brzu i pre svega bezbednu optičku mrežu.
Autor: Boris Stojanović, BIZNET Blog