Šta je otvoreni pristup infrastrukturi (Open Access Network) i zašto Srbija zaslužuje pravo slobodno telekomunikaciono tržište?

Kada se u javnosti govori o slobodnom tržištu telekomunikacija, rasprava se uglavnom svede na marketinške slogane, popuste i akcijske pakete. Retko ko ulazi u suštinu onoga što zapravo određuje kvalitet usluge i cenu koju krajnji korisnik plaća svakog meseca.

Ta suština se nalazi duboko pod zemljom, u optičkim trasama, kablovskoj kanalizaciji i tačkama međupovezivanja.

Kao inženjer i direktor kompanije BizNet, koja se više od dve decenije bavi projektovanjem i izgradnjom mrežne infrastrukture i isporukom telekomunikacionih servisa kroz BrzNet brend, smatram da je neophodno otvoriti ozbiljnu stručnu i pravnu debatu o konceptu koji je transformisao evropsko tržište: otvorenom pristupu telekomunikacionoj infrastrukturi (Open Access Network).

Pitanje slobodnog tržišta u Srbiji nije pitanje politike, već dosledne primene regulatornog okvira i stvaranja ravnopravnih uslova poslovanja za sve učesnike.

1. Šta je zapravo "Open Access Network" (OAN)?

Model otvorenog pristupa mreži zasniva se na jednostavnom i ekonomski dokazanom principu razdvajanja fizičke infrastrukture od samih usluga:

1. Infrastrukturni sloj (Veleprodaja): Pasivna infrastruktura (optički kablovi, kablovska kanalizacija, stubovi, cevi) posmatra se kao neutralna platforma.
2. Servisni sloj (Maloprodaja): Svi licencirani operatori imaju ravnopravan, transparentan i nediskriminatoran pristup toj istoj infrastrukturi kako bi krajnjim korisnicima ponudili svoje pakete interneta, televizije ili telefonije.

Uzmite za primer drumski saobraćaj ili železnicu. Država gradi i održava autoputeve, ali ne osniva jedno preduzeće koje ima ekskluzivno pravo da vozi kamione po tom autoputu, zabranjujući svim ostalim prevoznicima pristup naplatnoj rampi. Autoput je neutralna platforma na kojoj se prevoznici takmiče kvalitetom voznog parka, tačnošću, cenom i brigom o putnicima.

U telekomunikacijama razvijenih zemalja važi isto pravilo. Kada se optička mreža jednom postavi kroz zgradu, ulicu ili grad, potpuno je ekonomski neracionalno da pet različitih operatora kopa isti trotoar i buši iste zidove. Rešenje je neutralna mreža otvorenog pristupa na kojoj se operatori takmiče kvalitetom servisa i podrškom, a ne fizičkim zaključavanjem korisnika.

2. Pravni okvir: Operator sa značajnom tržišnom snagom (SMP)

Zakon o elektronskim komunikacijama Republike Srbije, usklađen sa regulatornim okvirom Evropske unije, vrlo precizno definiše pojam operatora sa značajnom tržišnom snagom (Significant Market Power – SMP).

Kada regulatorno telo (RATEL) sprovede analizu relevantnih tržišta (poput tržišta veleprodajnog lokalnog pristupa na fiksnoj lokaciji i centralizovanog pristupa) i utvrdi da određeni operator ima dominantan položaj koji narušava efektivnu konkurenciju, zakon nalaže uvođenje specifičnih regulatornih obaveza:

1. Obaveza nediskriminacije: Operator sa SMP statusom dužan je da primenjuje jednake uslove pod jednakim okolnostima prema svim drugim operatorima koji nude ekvivalentne usluge. Ne sme postojati praksa gde se sopstvenom maloprodajnom sektoru obezbeđuju bolji tehnički uslovi, brža realizacija ili niže cene nego nezavisnim konkurentima.
2. Obaveza transparentnosti (Standardna ponuda): Javna dostupnost standardnih ponuda za pristup pasivnoj infrastrukturi (kablovskoj kanalizaciji) i aktivnim elementima mreže (bitstream pristup).
3. Računovodstveno razdvajanje i cenovna kontrola: Sprečavanje unakrsnog subvencionisanja (cross-subsidization) i takozvanog "makazastog pritiska na cene" (margin squeeze), gde dominantni operator postavlja veleprodajne cene toliko visoko, a maloprodajne cene toliko nisko, da nezavisni operator ne može da posluje sa pozitivnom marginom bez obzira na operativnu efikasnost.
4. Obaveza omogućavanja pristupa specifičnim mrežnim elementima: Uključujući nesmetan pristup kablovskoj kanalizaciji, tamnim vlaknima i tačkama kolokacije.

3. Realnost na terenu: Razlika između slova zakona i prakse

Srbija na papiru ima moderan zakonski okvir. Međutim, u praksi se domaći nezavisni operatori decenijama suočavaju sa strukturnim barijerama:

1. Administrativne i tehničke opstrukcije: Čuvene "tehničke nemogućnosti" i višemesečna čekanja na saglasnosti za pristup kablovskoj kanalizaciji ili realizaciju bitstream servisa. Dok nezavisni operator mesecima čeka odobrenje za priključak korisnika, dominantni operator na istoj lokaciji realizuje uslugu u roku od nekoliko dana.
2. Marginalizacija domaćih kompanija: Dok se strateški ugovori i pristup resursima često omogućavaju velikim stranim sistemima kroz specifične komercijalne aranžmane, domaći operatori srednje i male veličine ostaju u regulatornom vakuumu.
3. Dupliranje infrastrukture umesto deljenja: Umesto da podstičemo deljenje postojeće infrastrukture po transparentnim troškovnim cenama, svedoci smo paralelnog prekopavanja ulica i preopterećenja stambenih zgrada višestrukim instalacijama, što predstavlja rasipanje kapitala i maltretiranje građana.

Kada se infrastruktura posmatra kao privatni posed koji služi za blokiranje konkurencije, a ne kao javno dobro ili regulisana platforma, tržišna utakmica prestaje da bude utakmica kvaliteta.

4. Šta dobijaju građani i privreda kroz Open Access model?

Pravo slobodno tržište nije apstraktan ekonomski pojam. Njegove prednosti su merljive:

1. Niže cene i veća vrednost za novac: Kada veleprodajni trošak pristupa mreži odražava stvarne troškove izgradnje i održavanja, operatori se takmiče efikasnošću, a ne monopolskim maržama.
2. Sloboda izbora bez tehničkih ucena: Korisnik u zgradi sa optičkim priključkom ne mora da menja kablove u stanu ako želi da promeni provajdera. Kroz isto optičko vlakno danas može da koristi usluge jednog, a sutra drugog operatora, jednostavnim preusmeravanjem na nivou centrale.
3. Razvoj domaćih tehnoloških preduzeća: Mala i srednja domaća telekomunikaciona preduzeća dobijaju šansu da investiraju kapital u razvoj naprednih servisa, hostinga, IoT rešenja i sajber-bezbednosti, umesto da troše milione evra na mukotrpno polaganje paralelnih kablova.

Vreme je za doslednu primenu pravila

Srbija raspolaže izuzetnim inženjerskim kadrom i tehnološkim potencijalom. BizNet, kao operator koji već više od 20 godina posluje na ovom tržištu, dokazao je da domaće inženjersko znanje može da projektuje, gradi i održava najsloženije optičke i mrežne sisteme po najvišim standardima struke.

Međutim, za dugoročan digitalni razvoj Srbije nije dovoljno da imamo samo nekoliko izuzetaka koji su opstali uprkos tržišnim barijerama. Potrebno nam je predvidivo, transparentno i pravno utemeljeno tržište.

Otvoreni pristup infrastrukturi nije nikakav radikalni eksperiment. To je regulatorni standard civilizovanog sveta. Sve dok se obaveze operatora sa značajnom tržišnom snagom ne budu sprovodile dosledno, striktno i bez izuzetka, krajnji ceh plaćaće isključivo korisnici, a domaća digitalna ekonomija gubiće dragoceno vreme.

Infrastruktura treba da povezuje ljude, a pravila igre moraju da važe jednako za sve.

Autor: Boris Stojanović, BIZNET Blog